СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

Свети деспот Стефан, манастир Каленић

Стефан Лазаревић, познат и као Стеван Високи је био син кнеза Лазара који је са титулом кнеза (1389-1402) и деспота (1402-1427) владао Србијом. У своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку.

После очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице Хребељановићвладао је до свог пунолотства 1393. године. Као османлијски вазал, млади Стефан је предводио српске помоћне одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре је од Византијаца у Цариграду добио звање деспот (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. год., ступио је у вазалне односе и са угарским краљем Жигмундом од кога је добио Мачву, Београд (у којем је 1405. год. Сместио своју престоницу), Голубац и друге поседе, а касније (1411) и Сребреницу.

Стефана Лазаревића је канонизовала Српска православна црква, као Светог Стефана деспота Српског, на петстогодишњицу његове смрти 19. јула 1927. год. Слави се на дан своје смрти 1. августа (19. јула по старом календару), заједно са својом мајком преподобном Евгенијом (Лазаревић). Ћивот у манастиру Копорин за који се сматра да садржи његове мошти, отвара се два пута годишње 1. августа, на дан његове смрти (по новом календару) и 15. августа на дан славе овог манастира.
Његова главна задужбина био је манастир Манасија, манастир Христа Пантократора. Стефан је у Београду из темеља обновио манастир посвећен Богородици, при коме је било смештено седиште београдског митрополита. Он је у Београду подигао цркве посвећене и Светим Три Јерарха и Светом Николи, које су вероватно налазиле око данашње Скадарлије односно новог гробља, уз које се налазила и болница.

Припремила Јована Михајловић 7-2